Manjinski mediji jesu kulturno nasleđe, zaključak je Druge evropske konferencije posvećene manjinskim i lokalnim medijima u Novom Sadu

Manjinski mediji jesu kulturno nasleđe, zaključak je Druge evropske konferencije posvećene manjinskim i lokalnim medijima u Novom Sadu koje je održana 15. i 16. novembra u Kolegijumu Evropa u Novom Sadu.

Ovogodišnja konferencija koja već sedam godina razmatra i analizira ambijent i pojave u manjinskom i lokalnom medijskom sektoru, ali i u medijima uopšte, a koja je prošle godine prerasla u evropsku platformu javnostima je ponudila uvodno pitanje na razmatranje „Da li su manjinski mediji kulturno nasleđe?“ i tokom dva konferencijska dana kroz različite uglove pokušala da da konkretan odgovor na pitanje.

Odgovor je svakako bio potvrdan, uz konstataciju da ni ovi mediji ne smeju da ostanu „konzervirani“, jer njihovo postojanje nije svrha sama po sebi, već je njihova svrha, kao medija koji su deo celokupnog sistema javnog informisanja, pravovremeno, objektivno i nepristrano informisanje.

Drugog dana Konferencije je tokom četiri panela pokrenut konstruktivan dijalog o ulozi i mogućim pravcima razvoja medija koji su u fokusu ovog događaja a veliki doprinos tome su dali učenici Elektrotehničke škole „Mihajlo Pupin“ iz Novog Sada, koji pohađaju izborni predmet Medijska pismenost.

Prvi panel Multikulturalnost i kulturno nasleđe koji je moderirao Robert Čoban, direktor Color media Communications, je iz raznih uglova adresirao temu multikulturalnosti kao načina življenja i komuniciranja a u kontekstu Evropske godine kulturnog nasleđa koji je ustanovila Evropska Unija. Učesnici panela Goran Tomka, docent na Fakultetu za sport i turizam u Novom Sadu, i gostujuć predavač na Uneskovoj katedri za kulturne politike i menadžment u kulturi pri Univerzitetu umetnosti u Beogradu, Miodrag Bogić, filmski i televizijski reditelj, direktor MAGMA filma, Beograd i Nataša Heror, direktorka Heror Media Pont su kroz lična iskustva i stavove ponudili javnosti konkretne načine kako multikulturalnost i interkulturalnost može da se živi u ličnim životima a kako u javnom prostoru.

Manjinski mediji treba da uspostave specifične samoregulacione mehanizme upravo u kontekstu nedavnih izbora za nacionalne savete nacionalnih manjina, jedan je od zaključaka drugog panela pod nazivom Samoregulacija manjinskih i lokalnih medija i preduzetničko novinarstvo, koji je moderirala Vladimira Dorčova Valtnerova, odgovorna urednica portala „Storyteller“. Učesnici panela Davor Marko, Projekat jačanja okruženja za održivost medija, Vođa tima za medijsku podršku, IREX, Gordana Novaković, generalna sekretarka Saveta za štampu, Violeta Jovanov Peštanac, odgovorna urednica portala www.pancevomojkraj.rs i Gwyn Nissen, samoregulacija manjinskih medija u Evropi, Der Nordschleswiger su se usaglasili da svaki medij, bez izuzetka, u svojoj agendi mora da ima i razvija novinarsku etiku i profesionlane standarde. Ujedno su se svi složili da i manjinski i lokalni mediji moraju da prate trendove u oblasti novinarstva, medijskog sektora i digitalizacije i da u skladu sa time razvijaju nove biznis modele, kao i proizvode i usluge radi finansijske stabilnosti i održivosti.

U okviru trećeg panela Evropska produkcija manjinskih medija, koji je moderirala Nataša Heror, direktorka Heror Media Pont, svoje medije su predstavili gosti iz Evrope: Gwyn Nissen, glavni i odgovorni urednik, Der Nordschleswiger, Danska, Marc Marcè, glavni i odgovorni urednik Regió7, Katalonija, Španija, Janek Schäfer, glavni i odgovorni urednik, Serbske Nowiny, Nemačka i Rajmund Klonowski, glavni i odgovorni urednik Kurier Wilenski, Litvanija.

Učesnici četvrtog panela Đorđe Vukmirović, pomoćnik pokrajinskog sekretara za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama zadužen za medije i Dalila Ljubičić, izvršna direktorka Asocijacije medija, uz video obraćanje Andora Delija, poslanika u Evropskom parlamentu i moderaciju Valentina Mika, urednika-koordinatora nedeljnika na rumunskom jeziku „Libertatea“ su diskutovali o manjinskim medijma kao o mostovima saradnje između država u kojima manjinske zajednice žive i njihovim matičnim državama. U najvećoj meri su se, pak, u diskusiji koncentrisali na izradu nove strategije u oblasti javnog informisanja Republike Srbije, čiji nacrt bi trebalo da bude objavljen do kraja ove godine.

Organizatori Konferencije su Heror Media Pont, Magyar Szó, Asocijacija medija, Centar za razvoj manjinskih i lokalnih medija u saradnji sa MIDAS-om a pokrovitelji Ministarstvo kulture i informisanja, Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama, Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, upravu, propise i naionalne zajednice, Uprava za kulturu Grada Novog Sada i Fondacija Novi Sad EPK 2021.