Osnivač Kolarčeve zadužbine i Narodnog univerziteta bio je Ilija Milosavljević Kolarac, srpski trgovac, koji je testamentom iz 1878. godine sav svoj imetak ostavio srpskom narodu u cilju širenja nauke i kulture. Najpre je još za života Kolarca osnovan je Književni fond u okviru kojeg je do danas prevedeno, objavljeno i nagrađeno više od 200 dela iz književnosti, nauke i kulture, a potom i Fond za podizanje srpskog Univerziteta na kome će učeni ljudi prenositi znanja narodu. U tom smislu, delatnost Zadužbine traje 134.godine.

Skladno zdanje Kolarčeve zadužbine u kome je smešten Narodni univerzitet podignuta je 1932. godine. Njen tvorac je arhitekta Petar Bajalović koji je, posedujući vanredni osećaj za arhitektonske finese, najpre je pristupio problematici prostora koncertne dvorane. U izgradnji su primenjena najsavremenija naučna znanja o akustici tog vremena pa se Velika dvorana i dan danas smatra najakustičnijom salom za potrebe muzičkih izvođenja u Beogradu i šire. Dvorana je svečano otvorena 4.februara 1932. godine, koncertom Beogradske filharmonije. Narodni univerzitet otpočeo je svoju programsku delatnost u oktobru iste godine.

MISIJA Kolarčeve zadužbine je predstavljanje i promocija kulture, umetnosti, nauke i obrazovanja.

VIZIJA za budućnost je moderna, tehnološki opremljena koncertna dvorana i ustanova za prezentaciju kulturnih sadržaja, kao i otvoreni univerzitet u kojem će se organizovati različite forme dopunskog obrazovanja iz svih oblasti nauke, kulture i umetnosti i čiji su programi namenjeni svim generacijama.