Emocionalne rane nastaju u ranom detinjstvu, odnosno od rođenja do sedme godine života, dok se ne oformi tipologija karaktera ličnosti.

Skoro svakodnevno se u toku života dogodi da probudimo te rane, te nesvesno stavljamo određene psihološke maske. Što je rana veća, veća je i potreba da maskiramo našu pravu prirodu. Važno je, međutim, razumeti da rane nasleđujemo od roditelja, tako da nam se često dešava da jednim delom živimo tuđe, odnosno njihove živote.



Postoji nekoliko vrsta rana, a ovde ćemo ukratko pomenuti samo neke od njih.

- Fizički izgled otkiva vrstu emocionalne rane. Da li je osoba niska, pogrbljena, da li ima tužan pogled, zavodljiv, višak kilograma, okruglu glavu... Sve to ukazuje vrstu rane. Svaka rana ima svoje prateće ponašanje. Zavisno od emocionalnih rana ljudi imaju predispozicije i ka određenim fizičkim oboljenjima.

- Kod rane poniženja, na primer, osoba ima osećaj tereta i vrlo često se javlja bol u ramenima ili kičmi ali uvek imaju „teške noge“ i probleme sa venama. Takođe mogu imati i disfunkcije sa grlom, sa jetrom, sa štitnom žlezdom.

S druge strane, ove osobe previše razmišljaju i brinu o drugima oko sebe a manje o sebi samima, pa otuda i njihova psihomaska - mazohist. Gotovo uvek ove osobe imaju višak kilograma i teško da će im pomoći bilo kakva dijeta dok se ne „oslobode“ svoje rane. Njima se roditelji, pre svega majke, često mešaju u život, oni ne znaju, kako da izađu iz začaranog kruga i da se “izvuku”iz takve kontrole. Upravo zbog prisustva ove rane i same igraju ulogu “majke” svakome. Postavljaju previše obaveza i zadataka sami sebi; svoje afektivne nedostatke kompenzuji hranom, stide se erotsko-seksualnih momenata ali su vrlo senzualni.

- Rana odbijanja (ili ne priznavanja), koja je“prva životna rana” (stvara se od začeća do kraja prve godine zivota); radi se o deci koja nisu uopšte ili nisu dovoljno bila “željena“ u porodici. Najklasičniji primer je kada roditelji priželjkuju muško dete, a rodi se žensko ili ako je majka razmišljala da izvrsi abortus (u nekim slučajevima, kada otac sumnja u očinstvo). Nedostatak osećaja pravog postajanja, “nisam ni trebao da se rodim”, “neplanirano” dete.

Te osobe imaju psiho-masku begunca, često beže od određenih životnih situacija, plaše se da ih rešavaju. Kao adolescenti beže od kuće i iz kuće, često menjaju mesta borovka. Bežati, međutim, od određenih situacija znači bežati od sebe. Roditelj od koga se nasledi ova rana je istog pola. Oči sitne, sa eksprsivnošću straha i utiskom da baš oko očiju postoji neka maska. Ove osobe su intelektualci, prolaze faze od velike ljubavi do eksrtremne mržnje. Često vređaju sami sebe pred drugima i pred sobom, preferiraju samocu, smatraju da ih drugi ne razumeju. Problemi u intimnim, emocionalnim i seksualnim odnosima.



Skinite masku

Rane se moraju isceliti. Nije dobro da ih ne priznamo, ne prepoznamo, ne osvestimo (uz pomoć terapeuta) i da ih jednostavno guramo “pod tepih”. Lečenjem rane (pre svega primarne), prekidamo „genetski lanac“ prenošenja (svojoj budućoj deci kao i malim bebama) ali isto tako možemo pomoći našem roditelju, pogotovo onom sa kojim imamo najtežu ranu, kako bi se i sam što lakše oslobodio svojih tegoba koje su mu rane prouzrokovale.

Pogrešno je reći da nas je neko učinio nesrećnim. Drugi ne mogu da nam donosu sreću ili nesreću, jer, sve je to u nama, a ne izvan nas. Zato je važno da osvestite svoje probeleme, da budete ono što jeste, a ne da živite tuđ život.



Predavač: Dr Dragan Anđelković (Milano), osteopata, kineziolog, pranoterapeut, terapeut bio-energetske psihosomatike



Važno: Broj mesta ograničen, obavezna prijava mailom ili telefonom;

Neophodni podaci za prijavu: ime i prezime, mail adresa i broj mobilnog telefona.

Posle predavanja, moguće je rezervisati lični pregled kod doktora, pocev od 16 decembra.



U bližoj budućnosti su predviđeni seminari i radionice za zainteresovane.

Medolistica Academy

Tel. 065 3000723 / 061 6204511

Mail: dragangelo@yahoo.it