Srpsko hemijsko društvo

lokacija: Beograd

Srpsko hemijsko društvo (SHD) je jedno od najstarijih hemijskih društava u svetu. Naime, to je deseto po starosti među hemijskim društvima ikad osnovanim. Osnovao ga je Marko Leko, koji je ujedno bio i prvi predsednik tog društva.

Cilj društva je da okupi i organizuje hemičare u Srbiji, unapređuje hemijsku nauku i hemijsko obrazovanje, nagrađuje naučna i stručna dostignića u oblasti hemije, kao i da nagrađuje najbolje studente hemijskih nauka.

U vreme osnivanja SHD-a krajem 19. veka, u Srbiji je bilo veoma malo hemičara; osim samog Leka i Sime Lozanića, nekoliko njih je radilo kao predavači u srednjim školama i u laboratorijama. Leko je odlučio da ih okupi u društvo, a povod je bio poziv na 3. međunarodni kongres primenjene hemije koji je trebalo da se održi u julu 1898. godine u Beču. Leko je poslao momka 26. novembra 1897. da jedanaestoricu hemičara pismenim putem obavesti o njegovoj ideji da se okupe kako bi se dogovorili i pripremili za predstojeći kongres. Već sutradan, sa izuzetkom Sime Lozanića od koga je stigao odgovor da je na putu, desetorica hemičara su se okupila i zajedno sa Markom Lekom, održala osnivački sastanak SHD-a. U zapisniku sa tog sastanka Leko je zabeležio da su okupljeni hemičari shvatili značaj osnivanja jednog takvog udruženja i da su odlučili da rade bez ikakvog donošenja statuta.

Na drugom sastanku, održanom nedelju dana kasnije, postavljeni su zadaci društva koji su podrazumevali međusobnu saradnju i razmenu iskustava, popularisanje hemije, praćenje najnovijih dostignuća iz oblasti hemije i rešavanje aktuelnih problema. Nakon mesec dana, Leko je preko pisama pozvao i hemičare iz unutrašnjosti na saradnju. Prve godine, dakle 1897. društvo je održalo tri sastanka, a do 1906. ukupno 60. Sastanci su održavani u Državnoj hemijskoj laboratoriji.

Rad društva se može pratiti kroz zapisnike koji su u početku objavljivani u „Nastavniku“, a od sedamnaestog sastanka održanog 15. marta 1899. godine, u posebnim sveskama koje su bile dodatak „Prosvetnom glasniku“ i sa prekidom od januara 1902. do marta 1905. izlazili su do 16. oktobra 1906. godine.
U zapisnicima su objavljivani referati naučnih i stručnih radova, najviše Marka Leka (od ukupno 159, njegovih je 68) i potom, Milorada Jovičića. Najveći broj radova su rezultati analize pre svega namirnica, ali i mineralnih voda, ruda, minerala, uglja, peska. Značajni su i radovi iz oblasti toksikološke i sudske hemije, dok originalnih naučnih radova ima malo i to onih koji su objavljivani u nemačkim časopisima. Osim ovih referata, na sastancima se raspravljalo o aktuelnim pitanjima u vezi sa hemijom, a koje je na dnevni red postavljao Leko; pitanje reorganizacije Državne hemijske laboratorije, rad na udžbenicima, polaganje profesorskog ispita, podela Katedre Hemije na Velikoj školi itd.

Iako je prvih deset godina bio organizator rada ovog društva, zvanično je izabran za predsednika tek 15. aprila 1904. godine. Tada je izabran i prvi potpredsednik Aleksandar Zega, a blagajnik je postao Miloje Stojiljković. Leko nije smatrao da je ta funkcija uopšte potrebna društvu, jer je ono i bez toga funkcionisalo godinama, pa je predložio svoju ostavku aprila 1905, ali je prisutni članovi, među kojima i Sima Lozanić nisu prihvatili. Društvo je napustio već sledeće godine zbog obaveza koje je tada imao u Londonu. Sledeći predsednik društva je postao Sima Lozanić, ali zapisnici više nisu izlazili. Još je samo u „Nastavniku“ iz 1914. godine potpredsednik Stojiljković objavio zapisnike društva u periodu od 1904. do 1913. na 14 strana.

Kontaktirajte nas

telefon: +381 11 33 70 467

Websajt:

email: office@shd.org.rs